Стана Динић Скочајић

Стана Динић Скочајић 

СТАНА ДИНИЋ СКОЧАЈИЋ

Рођена је у Струмици ( Македонија) 1951. године. Основну школу, гимназију и Вишу педагошку школу – Српскохрватски језик и југословенска књижевност, завршила у Нишу. У Београду студирала на Филолошком факултету (истоимена група). Живи у Нишу. Пише прозу и поезију. Радила  на радију и на телевизији. Један је од покретача часописа за критику „Нишки аналитичар“.Као уметнички директор Књижевне колоније „Сићево“ уредила  и водила бројне округле столове, тематске расправе и уређивала комплетан програм колоније. Аутор је одрживог пројекта ДАНИ СТЕВАНА СРЕМЦА и покретач НАГРАДЕ СТЕВАН СРЕМАЦ, која се додељује за најбољу књигу прича или роман. У часопису Градина уређивала прозу. У више наврата била је чланица неколико жирија за доделу угледних књижевних награда  (Жири Награде „Б. Миљковић“, Награде „Стеван Сремац“, Награде „Рамонда Сербика“). Уређивала је Књижевни програм у Нишком културном центру.

Награђивана за појединачне приче.

Крајем 2016.године уручена јој је Награда „Милица Стојадиновић Српкиња“, за књигу песама ТЕГЛИЦЕ ЗА БУБИЦЕ.Добитница је и овогодишње Награде „Славиша Николин Живковић“, за рукопис прича И НЕКА МИ НЕКО ПОСЛЕ КАЖЕ.

Њене песме и приче заступљене су у бројним антологијама, од којих је најновија Антологија српских песника (ауторке су: Дубравка Ђурић и Биљана Обрадовић)  под насловом МАЧКЕ И СЛИКАРИ, недавно објављена у Америци, са поговором водећег америчког песника Чарлса Бернстина.

Превођена на енглески, руски, шпански, италијански, бугарски и македонски језик.

Чланица је Друштва књижевника и књижевних преводилаца Ниша, као и Српског књижевног друштва.

Објављене књиге:

Гладна тама, приче, БИГЗ, 1996.

Ушивање сенке, песме, Просвета-Ниш, 1996.

Мрежа, песме, Просвета-Ниш, 1998.

Мртви смо озбиљни, приче, Народна књига, 2001.

Страшне страсне везе, роман, Народна књига, 2002.

Ту си, птичице, приче, Народна књига, 2004.

Ноћ у голом врту, песме, Народна књига, 2006.

Влажни цвил, песме, Народна књига, 2008.

И поведи ме тамо, песме, Библиотека „Стефан Првовенчани“ 2010.

Теглице за бубице, песме, Књижевна општина Вршац 2015.

Биће снега, песме,Завод за културу Војводине, Нови Сад 2017.

У припреми: И нека ми неко после каже, приче, Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша 2018.

ЛЕТО

Као да је и сам нешто изгубио

по баштама и пољима

по плажама и аеродромима

по растопљеној смоли сунчаних сати

осрвће се и развлачи дан

Дође ми свашта да му кажем

у зажарено лице

О`лади брате

пишем му поруку

Поентирај или се повуци

па у воду или у гору

под камен или у корен стабла се завуци

Само ми се склони

Од јарости

или од кликтаја

у прекидачу се преокрени

Да и ми са тобом

свако у себи

спознамо вредност ленствовања

и једноставног простосрдачног

здравог сневног стања

МЕНИ НЕМА КО НИ ДА СЕ ПОДСМЕХНЕ

Опасно је записивати

може да се прочује

Чим прогледам

јаднапроговорим

А нигде никог пo собетинама

Мени нема ко

ни да се подсмехне

Лето је опет

јутро се пуни мрмором

Tакав је некада

обесној унучади

пумпао балоне смеха

Ту смо на љуљашкама

држећи се за ланце и конопце

у замасима обарали

дудинке са врха крошње

А прабаба Милосија је

шћућурена под сламним шеширом

баш на овој клупици

разговарала са својом

покојном мајком

Тада то беше туђе и смешно

њихова коб

пролупавање

Битисање за расушене нахткасне

за полице и столице

које се такнуте сунцем огласе

закрцкају у месту

НА ТИХОЈ ВАТРИ

Био је почетак марта

када сам кренула

да се распитам о теби

Сиротиња се више није грејала

По празним собама

у вашој кући

око прозора

хватала се буђ

Само у кухињици

твоја тетка беше

наложила шпорет

На тихој ватри

подгревала је све до мрака

твој ручак

већ угљенисану рибу

и у истом уљу пржен

скамењени кромпир

Узми

гурнула је према мени тигањ

као да се свети

НИ РЕЧ

Чему та строгост

мила мајко

моја мртва природо

насловљена и запечаћена

Зар заиста никада више

нећеш са мном

проговорити

ни реч

САНДАЛЕ

Зима је

на минус двадесет степени

смрзавају се

у излогу секнд хенда

сандале

Као добар виц

коче се пред погледима

који вире испод капа

и изнад шалова

Доћи ће лето

појавиће се босе ноге

свет ће опет да се изује

и лагахно назује

многима ће оне затребати

Не тврдим ипак

да ће у сваком случају

бити баш тако

Онај човек педесетих година

инвалид из последњег рата

и лети ће своје патрљке

умотавати

у празне ногавице

маскирне униформе

АКО БУДЕШ ДОБАР

Ако будеш добар

и ако будеш лепо јео

ако будеш спавао

ако се пробудиш на време

па завршиш све школе

и ако будеш имао среће

јер ништа без среће

добићеш и ти сине

свога газду

строгог али праведнога бога

једног од оних

који тачно знају

како да преживиш

Јер ти сам

без њега

никада то не би сазнао