Горан Петровић: Изван хербаријума и ботаничких вртова
Можда је најбоље одмах саопштити оно чиме се не поносим. Када се то учини на самом почетку, постоји могућност да се до краја овог слова заборави. Наиме, на вест да ми је додељено признање "Рамонда сербика" - отишао сам на интернет. Постала је то навика свих нас. Мада најчешће макар оно основно знамо, као да нам је потребна потврда "мреже" у којој се све више запетљани све безуспешније копрцамо. Дејан Стојиљковић уручује награду Рамонда сербика академику Горану Петровићу (фото: Мирослав Лавренчић) Дакле, отишао сам на интернет, или се то тако каже тек утехе ради - пошто се чини да са интернета више и не одлазимо. И прочитао сам чланак о биљу чије нас је име окупило. Испоставило се, као што сам и претпоставио, све оно што је мање стручно већ сам знао. А оно што припада науци нисам ни упамтио: доба настанка, прецизан опис, царство, дивизија, ред, породица, број хормозома... Било је ту и страних речи, пре свега оних на латинском језику, које су захтевале нову претрагу.