Лео Бутнару

Лео Бутнару


Лео Бутнару (1949, Негурени, Орхеи, Молдавија). Песник, романсијер, есејиста, књижевни историчар и преводилац. Дипломирани новинар и филолог (1972). Дебитовао је 1967. године, а затим радио као уредник у Tinerimea Moldovei. Био је задужен за недељник Literatura și arta. Био је главни и одговорни уредник часописа Молдова. Године 1976, објавио је прву књигу песама Крило у светлости. У јануару 1977. године постао је члан Уније совјетских писаца. У истој години, по инструкцијама „одозгоˮ, удаљен је из новина Tinerimea Moldovei због есеја о класику румунске литературе Михаилу Когелничиану, који је био у супротности са званичном државном политиком. Од 1990. до 1993. године радио је као потпредседник Савеза књижевника Молдавије. Од 1993. је члан Савеза писаца Румуније. Објавио је у Молдавији и Румунији око сто књига различитих жанрова. Поједине књиге су преведене на руски, француски, бугарски и татарски језик. Састављач је и издавач више антологија, укључујући и антологије руске авангарде (поезија, проза, драма, манифести), украјинске авангарде... У посебним књигама у својим преводима објавио је дела Велимира Хлебникова, Алексеја Кручониха, Владимира Мајаковског, Марине Цветајеве, Осипа Мандељштама, Ане Ахматове, Леонида Добичина, Бориса Пастернака и многих других. Добитник је књижевне награде Савеза књижевника Молдавије и Румуније, Конзилијума књижевника Уније Румуније, Министарства културе Молдавије, Националне награде Републике Молдавије.  Победник је Сверумунског турнира песника (2016). Добио велики број највиших државних признања Молдавије и Румуније. Члан је Конзилијума Савеза књижевника Румуније, председник је огранка Кишињевског Савеза књижевника Румуније.

ОДСУСТВО НЕГАТИВА

Реч анђела
По обичају
Анђео остаје предан својој речи – једноставно
не изговара је

            23. 10. 2013.


Камени гост

Саће од лобања.
Класични изглед битке
избељене самим костима
засенчене кружењем гавранова.

Залеђени музеј беде
чипка пурпурних леденица.

Барут-прах степа поравнана
полеглим ветровима. Смешан је
трик каменог госта који корача
по жару историје.

            3. 12. 2003.


Флеке

Анђео лебди несигурно.
И чини ми се
да се на његовим крилима види
неколико тамних флека.

Шта му је – јел’ лети
или пада?

            26. 9. 2005.


Врста рода
(из Мефистове свеске)

путем селекције
безусловно се може узгојити

врста џиновских рода
које
не би доносиле децу
него би односиле човека...

            15. 9. 2005.


За време док

па ипак живот
није фудбалска утакмица у којој се
после истека основног времена
додају продужеци – за рачун
изгубљеног током разних казнених
прекида

кажем то себи
за време док
гледам дуготрајно
                        пажљиво
да бих схватио
како се разликује небо
изнад гробља од
неба ван тог периметра


Одсуство негатива

1. инфрацрвени

Када
у заносу молитве
искрени верник стиже до екстазе
у аури
својих инфрацрвених мисли
могао би да фотографише
Бога...

2. нема

Он Сам јесте творац јасноће
вероватно у Његовом Личном случају
расподеле светлости не може бити (и)
повратне
            у односу
или у поређењу са реалном светлошћу;
                        хоћу да кажем да
вероватно
фотографија Бога
нема негатив...


***

Хвалисале се између себе
две барице:
– Данас сам
окупала свињу.
– А ја сам јуче

у себи одразила анђела.

Коментари

Популарни постови са овог блога

Горан Петровић: Изван хербаријума и ботаничких вртова

ТРИДЕСЕТ ПРВА КЊИЖЕВНА КОЛОНИЈА СИЋЕВО

Српски академик Горан Петровић лауреат награде „Рамонда сербика“